Branislav Nušić, odlomek iz avtobiografije (stran 97)
Ko nam je tako nekoč profesor razlagal mrk, je pred tablo poklical tri dijake. Najprej Živka, najdaljšega med nami, ki so mu poganjali že brki in so mu vsi profesorji svetovali, naj se oženi. Poklical ga je in ga postavil tako, da smo ga lahko vsi videli: “Čeprav si ti, Živko, sicer pravi osel, boš tokrat predstavljal Sonce!” Nato se je obrnil proti razredu: “Dobro pazite! Živkova glava je Sonce in obseva Zemljo in Mesec. Zemlja bo kot običajno Sretenova glava, za Mesec pa bomo vzeli tale drobižek iz druge klopi.” Tisti drobižek sem bil jaz. “Takole, vidite, otroci: če Sonce stoji tukajle, kjer je zdaj Živko, Zemlja pa tam, kjer je Sreten in Mesec, kjer je tale drobižek, tedaj pošilja Sonce svoje žarke in obseva Zemljo in Mesec. Je tako?” Vsi smo molčali, ker si nismo mogli predstavljati , kako vse to Živko obseva in s čim. “Toda”, je nadaljeval profesor, “Zemlja se na poti okoli Sonca v določenem trenutku znajde med Soncem in Mesecem… Poglejte, takole!” In že je postavil Živka, Sretena in mene v eno črto. “Kot vidite, je glavati Sreten zasenčil tegale drobižka in Živkova svetloba ga ne more obsevati, Mesec pa zato mrkne. Ali razumete?”
Tako, na primer, jednom kad nam je objašnjavao pomračenje, izveo je nas trojicu ispred klupe. Najpre je pozvao nekoga Živka, najvećega đaka među nama, kome su već i brkovi probili i koga su svi profesori savetovali da se ženi. Prozavo ga i postavio ga tako da ga svi možemo videti:
– Iako si ti inače, Živko, pravi magarac, ali u ovoj prilici predstavljaćeš Sunce! Zatim se okrenuo ostalim đacima:
– Pazite dobro, glava ovoga Živka je Sunce, i ona osvetljava i Zemlju i Mesec. Zemlja će kao i dosad biti Sretenova glava, a za Mesec uzećemo ovoga maloga iz druge klupe.
– E sad, vidite deco: kad Sunce stoji ovde gde je sad Živko, a Zemlja ovde gde je Sreten, i Mesec ovde gde je ovaj mali, onda Sunce šalje svoje zrake i obasjava i Zemlju i Mesec. Je li tako?
Svi ćute, jer ne mogu da zamisle kako to Živko obasjava i čime obasjava.
– Ali – nastavlja profesor – Zemlja na svome putu oko Sunca u jednome trenutku nađe se između Sunca i Meseca… eto ovako i tu nas povrsta u jednu liniju, Živka, Sretena i mene – I onda, kao što vidite, glavati Sreten zaklonio je ovoga maloga, i svetlost Živkova ne može da ga obasja, te usled toga nastaje pomračenje Meseca. Je l’ razumete?
– Ja ne razumem! – progunđa Živko, iz kojega ima sva svetlost da poteče.
I baš ta okolnost što mu onaj koji svetlost treba da pozajmi drugima, ne razume, razgnevi profesora i zviznu mu takav šamar koji je kod grešnoga Živka morao izazvati pravu predstavu pomračenja, te on žmirkajući dodade brzo:
– Sad razumem!
I ne samo što je on razumeo šta je to pomračenje, nego smo i mi svi ostali toga trenutka razumeli zašto se ovaj deo geografije zove fizička geografija.
Još gore bi bilo kada bi nam objašnjavao planetni sistem.
– Neka izađu one planete od prošlog časa! – rekao bi.
Te planete bili smo Živko, Sreten i ja.
– Ti Zivko, kao što se zna, ti si Sunce. Stani ovde i tiho, mirno okreći se oko sebe!
– Ti ćeš se, Sretene, takođe okretati oko sebe, a okretaćeš se oko sebe da trčiš i oko ovoga Živka koji predstavlja, kao što znaš, Sunce.
Zatim stavi mene u red.
– Ti si Mesec. Ti ćeš se okretati najpre oko sebe, pa okrećući se oko sebe, okretaćeš se i oko ovoga Sretena, i s njim zajedno okretaćete se oko Sunca, odnosno oko Živka.
On to nama tako objasni, pa onda uzme štap i stane sa strane kao ukrotitelj zverova, kako bi nas kvrcnuo po glavi ako ko pogreši, i onda, na njegovu komandu, stane jedno okretanje i trčanje da te bog sačuva. Okreće se Živko u mestu, okreće se grešni Sreten oko sebe i oko Živka, okrećem se ja oko sebe, pa oko Sretena i s njim zajedno optrčavamo Živka. Ne napravimo ni prvi krug čestito, a mi se sva trojica srušismo onesvešćeni od vrtoglavice. Najpre padnem ja kao Mesec, na mene se sruči Zemlja, a na nju Sunce. Napravi se jedna gomila, niti znaš ko je Mesec, ko Sunce, a ko Zemlja. Vidiš samo: viri jedna noga Sunčeva, ili nos Zemljin, ili tur Mesečev.
A profesor ponosito stoji nad tom gomilom, dok mi stenjemo, on objašnjava ostalim đacima planetni sistem i kretanje nebeskih tela kroz vasionu.
A možete misliti kakvu je paniku taj profesor proizveo kada nam je, polazeći sa toga časa, rekao:
– Idućega časa objasniću vam šta je to vulkan!
S obzirom što je tako revnosno primenjivao očiglednu nastavu, bili smo ozbiljno zabrinuti: ko li će od nas da bljuje vatru idućega časa?